Сион

351

Духовни рецепис. г ) Неки монах егииатски имађаше (такву иарав, да се нигде није могао скртољити међу браћом, због чега мењаше час овај, час онај манастир. Претудајући се тако из обитељи у обитељ, чује он да се тамо негде у иустињи јавио неки декар, који сваке немоћи лечи, те с тога отиде к њему да потражи савета и дека. «1екар намах позна болест његову, но и пакгазапита: „што си дошао духовни брате?" Дошао сам одговори овај, да потражим код тебе савета и лека; јер болујем таквом болешћу, која ми неда мира ни дању, ни ноћу. Л.екар му на то наиише овакав рецепис: ,Узми корен духовног божества, стабдо целомудрија, гране трпдења, дишће модитава а цвет смирења. Ово све смешај у добродјетељи, стуци у ступи посдушања, пристави у лонац добре савести, наспп водом суза твојих, и покдопи покдопцем љубави према Богу и бдпжњему, — па онда метни тај донац на санџак вере, и пропири пдаменом божествене жеље; па кад се све ово добро скува онда преспи то све у чашу разсуђења, и узимај кашиком покајања а бриши се марамом исповедања и тако ћеш се издечити од твоје болести." Монах усвоји овај рецепис и дечећи се по њему, осети да је се за кратко време издечио.

Поглед по свету. Русија је прошлих векова била сматрана као држава варварска, а и сад пмаде у Европи тврдокапића, који је отликују тим непријатним придевом. Мп нећемо да овде устајемо на обрану Русије и да неким новинарима доказујемо , колико је странпутна њихова стаза и како су неблагодарнп руском па и нашем југословенском жпвљу; то ми остављамо све на страну, а за сада констатујемо да срећа и несрећа Европе лежи у рукама народа. рускога и њиховог витешког цара Александра. До 1870 год. Европа је пазпда на Тух ) Овај рецепис добили ско од г. Проте Ужичког Гаврила, који га је у манастирима тога краја нашао. По свој ирилици пренешен је из Русије, јер подобних рецеписа имаде и сувише у обитељима рускога братства. Но ми га саобштавамо нашем свету, подпуно држећи да он до сада није — бар многима — познат, а не би згорега бидо да га према садашњим приликама добро нознаду и наши монаси, па богме према потреби и употребљавају. У.