Сион

254

Али ако се при коме монастиру неби за сад могло ово извршити, него бн му се и даље морало оставити нешто нурије: онда комисија предлаже, да се то допусти само по великој нужди, и да и та парохија на један манастир не буде већа од оне, која се као нормена даје једном парохијском свештенику. Оваким манастирима, при којима остане и даље по једна парохија, може се, на молбу њихову, дати из свештеничког Фонда помоћи од 100 — 200 талира, ако докажу да без тога немогу опстати. У осталом, питање о нашим манастирима, особито са стране економне, врло је важно , колико по својој нежној природи, толико и по приликама. и одношајима, који сваки дан све шире настуиају. Не би с горега било, кад би се оно учинило предметом особите штудије, било кроз кога стручна човека, било кроз какву комисију. Од тога би могло само добро изаћи не само за економни развитак у народу, него и за интерес вере и дркве. VII. На послетку, комисија је дужна да каже своју реч и о свештеничкој вересији. Потписани појимају све тегобе, које налазе свегатеника, кад му се не плати на време оно што заслужи. То је горе од простога немања, јер ту, поред оскудице која се трпи, још се човек смућује осећањем, да се трпи код своје заслуге, да се пати неправедно. Али ипак потписани нису могли усвојити ни предложити: да општине исплаћују свештеницима верескју из општинских каса, па оне после од дужника да се намирују: јер у многим општинама и нема ништа у касама да би се могло то вршити, а и кад би било , бојати се да такав закон не би био супротан основним гарантијама за правосудство у земљи.