Сион

410

римску варош из не благодарности; арава, неаоколебљива колевка хришЛансгва Цариград је' а х ) Ми признајемо да је реч римских папа. на истоку била уважавана све дотле, док су папе стајале у гранидама сво.је патријаршије; ми велимо да су њихови заступници у саборима заузимали место аочастно ; даље, с драге воље исповедамо да се је и св. Јован златоуст замолио за помоћ римском папи против насиља малоумног византијског цесара и његове бесне суаруге', али може ли се логичео из тога извести да су они признавали римску столицу за врховну, аресудну столицу? Вредили папистима што наводе речи бл. Августина , које он изусти приликом Пелађанске јереси „Рим је проговорио, парница је свршена?" Поткрепљавали папизам усклик халкидонских отаца „Петар је проговорио кроз уста ЛаФа?" Никако, јер Августин и с њиме други оци већ пре бејаху осудили пелађијанизам; јер папа Л .аФ беше погодио на праву науку соборне цркве и зато заслужио ону похвалу; иначе паписте морају да нам докажу необоривим разлозима, да се је васеленска црква њима клањала безусловно , слеао, и да оиравдају толике грдне заблуде многих папа, што ћемо доказати, кад узмемо на претрес папску непогрешљивост. Зашто су неки св. оци мољакали за помоћ папску столицу, главни је узрок био тај, што су византијски цесари били побеснили и себи сав аукторитет у цркви присвојили; тога ради побожни источни оци, знајући да им беше бадава мољакати цесаре за помоћ и да су цесари већ у ствари били изгубили сву власт на западу, а да им је римски папа по нешто ишао на руку да бар насловно сачувају своја цесарска права на западу, они су имали довољних разлога, да баце свој поглед на римску ') М. ТИашјш. ћ1з1о1ге с1е 1'есопоппе ро1Ш<]ие сћ. VIII. 2 ) Папизам највећу подпору находп у списпма св. Кипријана, који је најсилније побија папине претензије; св. Августин пише, да је Еипријан својом смерти све помрсио, што је писао против римске столице; но, ко нам јамчи да су списи овог великог мученика чисти, не ирекројена до нас допрли?