Сион

408

зили за частима. Црква је предвиђала посљедице Константинове накдоности, зато и будно надгдедада ове опасне дошљаке све дотле, док крунисане главе у Цариграду не постадоше насиљем свеможне. Већ Константин давао је примера да се повређују наредбе Никејскога сабора, нримајући у крило Христове неокаљане заручнице пакосновртоглавог Арија и сад аотајно сад белодано аријанце бранећи. г ) Још за време Константина неки се епископи увукоше крадом у цркву, уђоше кроз арозор и запремише апостолске столице. Његова два сина васпитана у духу аријанске јереси изколачише царске своје очи на побожне бранитеље канона никејског сабора, те тако многи епископи, а на челу им велики Танасије запросише помоћи у римске столице. Рим се је до душе постарао да ублажи наступајуће прогонство хришћанских цесара, али је у лицу својих папа Либерија и Феликса, као што и у сабору Сирмијском прнмио и учио аријеву јерес. Прогонство Танасија великог много је ползовало римској столици, јер је Танасије имао уплива неограничена код верних православних цркава и на западу завео монашески живот. Калуђери на западу од првога свога установлења подпадоше римској столици и у њеним рукама постадоше слепо.оруђе, не уморни раденици за распростирање преимућства ове стодице. Аријанци под заштитом Константинови синова заседоше . на прве столице; готово цели исток и један део запада подлеже аријанизму и даде повода бл. Јерониму да тужно ускликне: од 650 епископа једва их 7 остаде Богу верних! Превратје вавек опасан, а преврат је црквени најужаснији. Аријанци су силом отимали архирејска престоља; у Риму приликом избора Папе Либерија и његова супостата Феликса у цркви посвећеној пречистој Богородици падоше 187, које световњака, т ) Константина ноштујемо као божијег угодника, али ваља нрпмјетити да се је он крстио пред саму смрт и тако с Богом рачуне поравнао. И Давид је свет, премда беше пре великн грешник.