Сион

12

П р и и а њ е.

ла

год. и мес.

м <1 «с

од кога

|

и

з а

ш

Т

О

СВЕ■ЕЕ I зво1 но

1 вр| ште.

венчање. поклон барјав јареп1 Да

Свупа сума

ч

,

а

Р

Ш

И С

К

И

чаршиски

1874.

гр.

п.

гр.

п.

гр

п.

!гр.

п.

гроша

п.

гр.

п.

гр.

п.

гроша

пар.

1

Новембра

10

Од Пауна Николића

из Купгаљева

10

10

4

2

16

-

44

2

п

15

Од Н. Н.

-

115

20

191

30

Тако исто и и8давање.

Када би се но овој Форми дневник за рачуновдство црквено установио, чини ми се да би се склапање рачуна јако олакшало, јер неби било нуждно све родове ирихода црквеног некодико пута прегледати тражећи једног рода приход, нашто на овај начин сваки род прихода стоји у својој рубрики, одакде га само треба исписати. Осим тога овака Форма дневника боља би бида и за вдаст, која прегдеда рачуне црквене, јер би свагда и у свако време могда видити приход поједини родова црквене економије, као што би мдого дакше сравнити могда гдавни извод рачуна црквеног са дневником касе, у коме је приход подељен на партије, као што је и извод рачуна. Напоследку када би се по овој Форми дневник устројио, мање би потребовало текући бројева, пошто на овај начин под једним бро.јем могу бити заведени неколико добитака, што у садањем дневнику неможе бити; — а одтуд сљедује да бп мање труда како при вођењу дневника, тако и при скдапању рачуна потребовало, као што би се и погрешке, по овој Форми лако пронаћи могле. 10. Августа 1874. год. Милан Радивојевић, у Кушиљеву св. кушиљевачки.

ИЕ^РО<ЛОГ, Никодим Петровић свештеник и проФесор Богословије београдске после дугог боловања преставио се у вечност 30 ов. м. у 34-тој години свога живота. Опедо, које му је чињено у вазнесенској цркви, извршио је г. митрополит са многобројним свештенством. На опелу говорпо је покојнику беседу ректор Богословије г. прота Јаков Павдовић, у којој је достојно оценио рад и живот овог врдог свештеника и проФесора. Покојник је оставио жену са петоро нејаке дечице. Његови земни остатци у пратњи многобројне пубдике од свју редава предати су 31 ов. м. матери земљи. Нека му буде дака земља у коју је легао, а ми ћемо другом приликом рећи коју више о краткој али племенитој радњи овог врлог друга н раденика нашег па пољу просвете и духовне књижевностп наше.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.