Сион

553

књиге, овим језиком писане и славенско богослужеае нагло разпрострли међу славенским народима. Сви се славвсте и нехотице слажу у овоме мнењу, на име: да је по свој прилици наш старославенсви језик — језик наших праотаца, старих славено-срба и извор свих опстојећих славенских нарсчија. — Овај закључак, прошлог века подкрепљавао је и славни Филослав Јован ШпарвенФелд, родом швед, који у сравњивању славенских наречија између осталога паше овако: „сваки славенски филолог лако се може да поврати на матицу свију наречија, учећи црквено-славенски језик 1 ). Да су се Срби служили овим црквено-славенским језивом уопште нема сумње. „Срби, вели Добровски, имају највеће право, кад кажу да је старославенски или црквени језик у старо доба њихова сопственост била." С тога, пише Павле СолариК, старославенски језик ваља да се зове српским, а остали славени да га могу звати како хоће, само треба да признају, да је у старославенском језику општи најчистији корени најлепше стабло свега садањег славенства. И заиста ово је признао и пољак Самуил Бантке онда, кад је написао овако: „Бог би дао, да се славенско-црквено наречије као први, или најстарији извор славенскога језика, од свију славенских народа учи и познаје, не ради јединства цркве, но ради вишег учевног образовања, ради одржања славенске народности , да се не понемчимо, не потатаримо, не потурчимо (а ШаФарих придодаје, да се не помађаримо), да не изневеримо општи извор народности, која је у пркос обседи од десет столећа остала непобеђена." 2 ) — (ндстдвиће се).

Освештекве цр^ве Брчанс^е у Босни, Варош Брчка (или као гато је бошњаци зову Брчко) лежи на обали Савској на растојању 6 сахати парапловског путовања од карантин-Раче или од границе садашње кнежевине са Босном. ') ВЉ1. з1ау. ра^. 100. 2 ) Види 8а2апк8 беасћ. Дег бктт. 8рг. ипЗ М(;. 118—182.