Сион

626

имену и спољашности својој разливује од остадих животиња, које га овружавају. Васпитање дакле деце ваља , да нам је свима прва и најважнија брига, јер само од добро васпитаног нараштаја можемо се надати срећи и напретку народном. С тога ће нужно бити посмотрити оне чињенице, које су позване, да васпитање дечије руководе и унапређују. Да се родитељи овде на првом месту разумеју, о томе не може бити сумње , почем су они од саме природе одрег ђени на то, да своју богом даровану децу колико телесно, толико и душевно негују, да се старају о добром стању здравља и изображењу ума њихова, и да их зарана упуте на стазу врлина. Деца док још не познаду овај свет , никоме пе поклањају толико вере, колико својим родитељима, никога толико не уважавају колико оца и мајку; речк родитеља њима су св. писмо, а живот њихов образац, коме они радо подражавају. Но кад ствари овако стоје, то се онда од родитеља иште велика мудрост и обазривост у делу васпитања дечија, да не би или својим незнањем или немарношћу деци својој рђав правац дали, те тиме им и нехотице основ сваковрсној беди и невољи положили. На жалост многи родитељи не полажу особиту важност на васпитање, те или сасвим напугатају ову прву дужност родитељску, или ако шта и полажу нањ, али пезнајући му праву вредност држе, да се оно поглавито састоји у спољашњој углађености без дубљег изображења ума и облагорођења срца, те с тога често важно дело ово поверавају најмљевим на ту цељ млађима, који ни издалека нису у стању у том погледу заступити место родитеља, јер нити имају оне љубави према деци, нити деца оног поверења према њима, које се обоје при васпитању неопходно изискује. Отуда је јасно, да у редовним околностима само родитељи могу и морају бити први васпитачи своје деце, и да они имају руководити домаће васпитање, те колико науком, толико више примером својим давати у свему добар углед деци за будући живот њихов.