Сион

674

стиже, кад му злобно срде престаје куцати, страсти се стишавају, реии му изумиру на ледећим се уснама, а једина му остаје нада у награду вечним животом. Оваким се надањем блажила и света мати божанственог учитеља, кад се у последњим часовима препоручивала своме сину, и не старајући се много о трулежном телу рекла праштајући се с апостолима „ногребите тело моје Сводећи утеху на самртном часу на једину наду у иродужење вечног живота, да се запитамо богољ. слушаоци: какав је наш данашњи живот ? Какви ли су нам последњи тренутци ? И ублажава ли и нама нада ону тугу , која нас сналази у последњим часовима ? — Ово су питања, која се тичу одредбе самог живота и с тим људског унапређења; за то ћу их и објашњавати с великом обазривошћу и складним примерима. Тешко је данас наћи човека, окићеног духовним врлинама, које се огледају у справедљивости и доброчинству, као на нзвору људске безазлености. Тешко је данас и наћи трага спремању за вечни живот и обећано блаженство , све иде у наточ противној тачци и на сусрет пропасти , из које се не да ни замислити а толи извести ни земаљско благовање, тим мање вечно блаженство. — Нема данас сина са безусловном послушности и покорности очиним заповестима ? Ретка је данас та ћерка, која ће са зажареним од стида образимасаслушати све паметне очине савете а мајчине прекоре ? Шта више , често ће она, наговорена од других, оставити праг очев , па ићи тамо, куда је вуче слепа страст! — Ћутањем прелазим даље примере, који су међу нама тако чести и истоветни , да су нам већ обичеи постали; но вас при том питам: шта ми у таким случајима чинимо ? — Смејемо се данас једноме, а сутра ће се исто тако нама смејати. Па куда то води ? Да ди к срећи или богатству, добру иди задовољству? Од свега тога нема ништа, ту нема ни спомена о срећи и напретку. Напредак нам је у том, што се сиротиња размножава, а бла-