Сион

Димокрит и Епикур држали су се, као што наспомену смо, системе атомистичке, које се придржавају и данашњи материјалисти. Но држећи се тог нута, нити су могли оии првашњи ни ови садашњи да исгумаче, иити ће икад истумачити: одкуд атомима снага привлачна и снага одбојна? Који су атоми привлачни п који одбојни, као и то одакле је покрет тим атомима? А није ли ово налик на то, као кад би ко вас, драги читаоче, увео у круг једне породице и рекао: „ово је мој брат, ово ми је снн, ово кћер, ово тетка и т. д., а о себи не проговорио ни речи? Да, ми лако знамо, какав су њему род сви остали, који од њега даље истичу, но запитајмо ко је он, — пак ћемо ту и стати држећи се теорије материјалиста. Но загледајмо даље у њихову науку. „Цељ и цељисходност, вели Бихнер, то су појмови, који долазе споља и који немају никакова смисла. Природа не ради цељисходно: у њој је нуно лутања и неподударања." Дакле материја је слепа; она се непрестано окреће у коловрту но без сваке цељи ! А кад нема цељи — шта из тога следује? Наравно — да ту нема нити може бити икаквога реда и сталнога закона. Но ми питамо све паметне људе , може ли се иорећи ред, који се опажа и код најмање стварчице овога света? Сме ли се затајити онај дивни закон, који стално управља овим светом? Ако се ко још и о томе сумња нека. се иопење на астрономску кулу и нек мете дурбин на око и разгледа по небу, пак ће — ако иоле има поштења — признати, да на целом своду небеском влада хармонија и потпуни ред и закоп. За потврду овог да наведемо речи знаменитог др-а Ожвалда Хера. Ево шта он вели: „ко разматра рудокопље, биље и животињу, тај ће се заиста удивити видећи како природа у своме развићу представља огромну хармоничку целину, којој и^уомисао служи за основ и темељ. .. И ма да је ова природна зграда огромна и величанствена, њу ипак не може