Сион

748

Тако исто нзбегаваше први Хришћани дрске и самовољне зборове и беседе. Противно поганичкој распуштености у таким случајевима, преузноси Тертулијан скромност и пристојност Хришћана, а Минуције Феликс у својој Октави тврди, да се при вечерама хришћанским неје ппјанчило, но да зато један другоме на вечеру идоше, да узајмну љубав братску укажу, при чему и сама радост мерб своје превазилаза неје. Обичне и дозвољене забаве првих хришћаиа беху: скромни зборови и умерене вечере, по примеру Исуса Христа, који се сам не ретко јављао у таким зборовима, н. пр. у сватовима у Кани 1'алилејској. Хришћани кад се искупе, држаху лепе и поучне говоре, певаше скромне и забавне песме. Општества у којима би се чистота срца изложила опасности , била су назорце надгледана, као и одиошаји његових обојих спола. Расејане и лакомислене укоравао је блажени Августин овим речма: „Дал ви собом боље владате од Давида? Заиста не! ви нисте јачи од Давида, ни мудрији од Соломона. Па кад је чести саобраћај с лицима другог спола преварио и та два мужа, то шта ће бити с онима, који баш хотимице траже друштва женска, жпве с љима у једној кући и долазе на све забаве, иа којима су и оне?" Забаве и домаће игре, док несу нрелазиле границу пристојности, биле су допуштене Хришћанима, но опаене пгре по сведочби Клпмента Александр. биле су строго забрањене. Народне игре, којих је у поганика врло много било, Хришћани несу смели играти зато, што се често при таким играма жртвоприиошења Боговима чинише; такови празници несу имали моралног карактера, а не ретко као гладијаторске игре у цирковпма, спојени су са зверском јарошћу и заборавом свију чувства обичне прпстојности. Гадно својство тнх забава постаде узрок томе, да је и сам император Константин кад се од зла на добро обратио, т. ј. у хришћанство прешао, њих савршено забранио, ма да их је император Онорије сасвцм још пре тога уништио. Кад је Хришћанин пао у болест, гледаше верпи, да га што чешће посећују и у свачем му помогну. И сами болесници, премда се о души више бринуше, несу одбацивали помоћ лекарства, сећајући се речи св. писма: „ поунтдн врдуи уест '110 гего; Госиод|» создд ® рмлБН крдуеклшл н мугех мвдрмн не ко^гнншдетсд нмн." (Сирах 38.1,4.) Црква је удиљ обраћала велику пажњу па лекаре и гледала је да свуда по парохијама уведе добре хришћанске лекаре, како би тим начином избавила верне од сујеверних и често неморалних средстава поганпчке медицине. У овом лежи и узрок, зашто су као што