Сион

85

сина и св. духа и као да сам ја, тако да сви слушају, који су по Христу православни хришћани." Први српски архијепискон Савва дође у Србију донесавши са собом све што је потребно за велику цркву и законске књиге, где га тако дочекају, да је сва земља била весела, јер је он донео незавнсност и самосталност српске дркве: и сугуба радост и веселије бивајет о његовом иришествију (долазку) И посаветовав се гдје ће епископе поставити и одма постави дванајест Срба за епископе, у различним српским покраинама. Повседневно је слј жиои постављао свештенике и ђаконе и ипођаконе и чвтеде и тако је ноучавао да су сви живом радошћу били испуњепи, двојеумди доведени на прави пут, а неверници покршћени. Дође у Жичу и троноше је. И позове свога брата Великога Жупана СтеФана сћ внсокнмн н сћ вс-шн влдгородннмн V ^Кнуу н кеше сл^клнн нплтн и војводе и хиљадаши и стотинаши и малих внканг с великими, а архијепископ онет сазове све епископе, игумане и све прквене служитеље т. ј. свештенство. На томе збору државном архијепископ им каже: све сам оставио, ништа не желим разма да живим у нустињи; но сада, што сам оставио пустињу, нисам то урадио ради себе , него ради вас и ради српске земље и државе." Па пошто је објаснио смисао државе и државне радње он рекне: „Ви знате браћо шта је урадио наш отац Симеун: вас је утврдио и умножио и распрсгранио и многи сте начелници и властници, ипати и војводе , многи сте жупапи мали и великп, не лђпо геств влмн бЈкладлвдцЈОУН слном вллстн с влмн еднионменнтоу кнтн н ^влтн се; но како сам ја ради вас, влашћу носвећења за главу цркве поставио*; ондл н влмн мирогж окллдлгоцјлго в-ћнцемћ цлрксткнга оукрлснтн подоено М5СТ1«. Н се вк клшн укстћ н похвлл«, сллвн же н вслнубстко " Кад сви саслушаше његове речи, зарадоваше се и говораху му: Сам те је Бог к нама послао, па ћемо твоје речи као божије послушати!"