Сион

127

мавем. Па да је се само на овоме обипхло, неби било доста јада, него је исте године и њихов славни манастир , у ком је решено да се сазове Триденски сабор, — до основа порушен. Овде није радида само завист и злоба оних који ту секту утаманиже, а монастире њихове поруишше, пего је овде радила и себпчност: да се још сасвим непреливена народност српска у туђе народности прелије и за српство и славенство сасвим утамани, а за туђинство да постане њихово сопствено. Ео добро проучи све секте са њнховим постанцима лако ће се уверити: да секте религиозне постају само у оним народима, које је неко покорио и који их утамањује. Само тада људство и разне народности стварају секте, кад изгубе сваку надежу да се од својих угњетача ослободе. Тада се рађају људи, који стварају нове секте, да би помоћу ових, ако не отели се од својих душмана, и ако не да се овима освете, а оно бар да није све покориочево ваљано и добро, и да није бар све и сва н>егова сопствена својина. Често бива да се овакве секте, основане ради туђина и покориоца, доцније увуку, по незнању и глупости, и у свој сопствени народ, као што се у нас јављају назарећани, који су били у чивута још пре Христа. Обично су овакве секте изазивале најпре само духовне ратове (препирке), а ови су опет рађали и убитачне телесне, који су тим ужаснији и црн>и за човечанство били, уколико се сваки човек, па ма он и најмања ушта био, бори више и јаче за своја убеђења, но ма за каква блага. Стога суграђански ратови ужаснији од ратова спољнихиратова разних народа и држава међу се. Такви су били ђермански ратови, такви Француски, такви китајски, инглески и други млоги, који нису ништа друго, до попоследњи изданак угњетенпх нарвдности п иредсмртни ропац њихов. Тако видимо у нашем народу старе неке племенске борбе, тако видимо у Руса преко 150 и неколико бивших и садашњих тако званих расколничких секта, које су све баш у оним земљама постале, у којима живише друга славенска илемена, а не руска, која се од ових одликоваху и својим начином живота, својим убеђ њима, појмовима о праву и правици, о друштвеним и државним склоповима и о свему и свачему. С тога и дан данашњи велика Русија разсељава садање сопствене своје Русе из оних земаља, које некада припадаху држави Новгородској, Псковској или Пљесковској, Еијевској и т. д.; те да им тим, разселивши и поцепавпш их, ослаби силе, да се никад не могу сасредоточити; те да тако сдружени неучине оно, што су у другим државама чиниле разне секте. До душе Русија ће и избећи тај крвави окршај, благодарећи својој