Сион

178

Овакав поступак помрачи савест њихову, бујне мисли пређоше у страст, гордост се осили у њима, те тако ио својој заслепљености дођоше до мисли, да је чествовање св. икона идолопоклонство, због чега и назваше иравославне хришћане идолопоклоницима, а св. иконе идолима. * Овакви груби и нерасудни иојмови иконобораца о св. иконама причинише млога зла светој дркви православној, а тиме уједно учинише те се проли иотоком крви невине деце њене; али ове жртве очуваше истину, и правосвавље оста у сии, на коме вера Христова блиста, спокојно расте и напредује. 0' каква мучеп.а нису употребљавали противу верних синова цркве! Али она, богато орошена драгоце ном крвљу мученика, пајпослеје нобедила, дубоко свој корен пустила и развила гране православља на све стране света. Борећи се непрестано готово око сто годииа да очува драгоцено благо, које јој је основаоц у аманет предао, на послетку, под благочестивом царицом Јерином и сином њеним на седмом васионском сабору, сугласво утврди догмат о иоштовању св. икоиа и залечи смртне ране, а гонитеље њене предаде вечној осуди, те тиме одпразнова победу православља, које се и данас свечано у црквенским несмама торжествује. Па шта мислите бл. сл., који су то, који се толико осмелише, да својој матери светој цркви такве ране, такве тешке ударе нанесу ? То су њена чеда, која је она у својим недрима одгаила; то су њена нада и узданица ; то беху цареви православне вере и закоиа хрншћанског, којих света дужносг беше са горећом љубављу и с највећим одушевлењем и пожртвовањем стати на браник за светињу вере и цркве православне, која је стуб, око кога се окреће цео склоп друштвени и од кога зависи благосгање и унаиређење друштава; јер смо уверени, да је за опште благо неопходно нуждно да сви чланови друштва једним духом дишу, да имају узајамно поверење,