Сион

211

и у аој се служило зими, а у цркви Кира и Јоана-лети, с тога, што ова црква иије имала пећи (фуруна), које су тако нужне против руских мразова, да се без њих неможе одстајати служба. Ово је тако трајало до 1860-те године, а ове годнне та се црква затвори с тога, што се јавила потреба да се у њу сместе утвари и сво имање девојачко-Ивановског монастира, који се те године ночео возобновљавати и нреуређивати. У 1866-то.ј години 18-Фебруара прогласи св. Синод цркву скАтихг за цркву самосталну, а цркву Кира и .Јоаиа иридружи к овој као метох. Последњи настојатељ Киро-Јовановске црвве беше један од најбоље заслужних московских свештенослужитеља протојереј Ј. Ф. Загорскн, бивши члан московске конзисторије, а сада иастојатељ цркве „кскхг СКАГИХ2". За његцво време црква Киро-Јоановска имала је, заједно са кућом и земљом, што је њој припадала, око 360 квадратних хвати простора ; па је тако са тим домом и са целом том земљом, по закључку св. Синода руског и највишег царског решења, поклоњена 1373-ће године митрополији сриској и поднала под управу српске јерархије на свагда. Српска црква има, дакле, сада као што имају и четири грчких натријара, — своје подворије у Москви с црквом и с двокатним здањем, у коме на горњем боју седи српски настојатељ с братијом, а дољни кат с дућанима у три преграде дат је под аренду московском трговцу А. А. Колчанову на 6. година са арендом 1200 рубаља на годипу. Црква св. Кира и Јоанна стајала је више од.15 годииа затворена, па, наравно, у том доста дугом времену многа грађа отрулила је и у онште опала, да је изгледала као каква пустољина. Њу је сад требало готово изнова подићи и уредити, те да добије изглед сличан изгледу своје нрвашње лепоте и славе. Но у Русији скоро никад за тим не заиире. Осећање руско напрам својих светиња вазда је било и вазда ће бити и остати снажно. А додајте ка овоме још и то, да је