Сион

237

да живљеае Петрово у Вавилону није могдо сметати му да буде и у Риму.' Да не би се иродужавао сиор о овоме питаау, ја ћу сам да се позовем на сведочанство сувременога и врдо поштованога писца, који није католик и који је, уколико ми је позиато, старији од свију германских толковника, на име Евалда, који, у коментару на посланицу св. Петра, што је прошле године изишао на свет, нризнаје, да Вавидон означује Рим и да је Петар ову посданицу писао из Рима. На овом основу не треба, чини ми се, онима противним доказима, што их износе Кдарк и Михаједис, давати онаки значај, каки им даје наш противник. Из овога, што смо казади, види се, да се, не само катодици, него и други писци сумњају, а Евадд сматра за сасвим неосновано мишљење оних, који назив Вавидона узимају у буквадном смисду. Своје наводе он не узима из предања, него из смисда саме посданице. Говорећи о његовом мишљењу, ја немам намеру да га усвојим. Цељ је моја у томе само, да се а^кторитету Михаједиса и Едарка стави на супрот већи у овом одношају аукторитет, — да је Евадд могао се користити п измерити како мишљење Михајелиса, тако и нова испитивања по овом предмету. У остадом он свој погдед потврђује сдедећим геограФским саображајима: писмо, што је написано на пр. из Вавидона, није ишдо најпре у Понтију, посде у Гадатију, а затим у Кападокију и Витинију; него на против, оно би ишдо најпре у Кападокнју, затим на другу страну Азије у ПонтИју, а посде у Гадатију и Витинију. Овде је био ненрекидан саобраћај мореидоваца, који су из Рима путовади у Азију, па може бити и оних истих, који су дошди из Понтије са дађама натоваренима рибом (1;опш), и изпразнивши их у Риму, одпутовади натраг у Азију и примиди се да тамо предаду ову носданицу. Понт је био на морском брегу и пут од њега до Вавидона водио је преко Каподокије, па с тога се она и именује као друга на надпису посланице, а посде су додазида имена остадих предеда по топогра#ском поретку , почињући од Понта, одкуда је она морада да се пронесе по свима другим пределима. Осим овога Евадд обраћа пажњу читадаца и на друге околности, што се у посданици находе, као на пр. на појавивше се гонење, које је грозидо како самом Петру, тако и становницима Понта* Витиније и Кападокије. Ван сваке је сумње, да је овде реч о гонењу, започетом од Нерона у римској империји. Да је Петар тада живео у Вавидопу, он се неби находно у опасности од овога гонења, јер Вавидон није припадао римској империји. И опет ведим,