Сион

239

(1ес1исеге уеграз, т. ј. да пут (у Рнм) стојн само за обрезане н ни за кога внше. Зар нам Јосиф не прича како су ови јевреји силни били у Риму све до тога времена , кад је поред Нерона села покрштеиа јеврејка Попеја? Зар они, који су отврдли у своме јеврејству, ил.и они, који су одступиди од стародревног закона, не спадају међу јевреје, којима је Петар имао право да проповеда јеванђеље, и ради којих је он , тако рећи, обвезан био да вршн своју апостолску дужност? Зар нам Павде не говори о римским јеврејима? На посдедку, ја велим , да се таки озбиљан, таки торжанствен догађај не може одрицати само зато, што бибдија о њему ћути, што се не може да потврди хронодогијом, коју сте ви сами саставидн. Пре него би се могао одрндати овај ч>акт, требадо би имати доста јаких и истинитих за то доказа, који би кадри били да униште ову обштеизвесност, ову очевидност Факта, ово убеђење тодиких писаца кроз тодике векове, који једногласно сведоче о живљењу Петрову у Риму. Рибети. Мени, господо, остаје само да пожалим, што не могу, као мој нротивнпк, да кажем, да сам на изучавање овога питања посветио 41 годнну својега живота, јер ја још немам тодико година ни од рођења. Но опет зато н ја сам се доста потрудио те изучавао ово пнтање. Ја вас не модим да верујете мојим речима, или да их држите за безпогрешне; ја ћу вас молити само да пажљиво саслушате моје разлоге, па ако нађете да имају основа , да их одобрите, а ако нађете, да су без основа, — да их одбадите. Наш противнпк је одпочео са објавом , да је се мој другар удалио од питања. Напротив мој другар је пошао управо к цељп н доказао је јединнм сигурним доказима. т. ј. св. писмом, које п наши противници морају да поштују, да св. Петар никад није бно у Риму. Наши противници , који, као научени људи, врдо добро знају то, што је кроз тодике векове писано против римске цркве, обично својим слушаоцима, који то не знају, говоре (могу ово рећи а да их не увредим): то су та.иста оировргавапа, то је све једно исто. Кад је римски богослов изрекао: то је све једно исто, онда је добар римокатолик дужан да се поклони пред духовном вдашћу и да каже: амин. Но ми , који не прикдањамо тако лако гдаву. који слободно претресамо и св. писмо, ми, напротив, само шире отварамо очп и хоћемо пре да очима видимо, него да верујемоНаши противници прнзнали су, или, боље рећи, наш је противник признао, да је за њега довољно да докаже , као два пута два — четири, да је Петар био у Риму ма и на један час. Но