Сион

250

ненародни, богу мрзкн велнкодостојници црквенп бугари и Фанарнотн. Учнтеља је код нас мали број, па ће пх бпти и мање због узрока, које ћу вам другп пут назначити. Бедни дакле народ, остављен самом себи, шта да радп, како да разкује данце тешког окова? Љшен сваког права , сем што пзвлачи сваки боговетни дан батине, што плаћа харач нечувени, што скапава у апсанама и то све, чујте ме! пред очима хришћанскпх конз.ула, — нијел' чудо, да још жнви и по црној се земљици вуче? А шта га још држп да сасвим не падне? Жива вера. Цивплизовани јевропејски народи! зар ви крвавим знојем заслужене ваше новце на ту цељ трошите, да нас пред образом ваших заступнпка бесни турци тлаче, гњаве, секу, муче, парају, касане? Закука и запишта Италијански народ пре неколико година, и ви га ослободпсте! Маџари се представише вама, као неки азијатски мучепаци, па већ задобише своја права! А ми?. Ево страдамо од толико векова па не само да нам нећете да помогнете, него нам још и одмажете бранећи нашег крвопнју, турчина!... Неопомињете се да је турчин само тад на вас наваљпвао, кад је прешао преко гомила српских лешина? Ни јели достојно вас укорно наш песник овим речима, које му је туга из срца изчупала: „Европо! зар нечујеш Плач убогих хришћана? Ил' човечност ти нештујеш Јер се тиче Славјана?..." Вредилн и даље да куцамо на вратима нехатних, окамењених срдаца јевропоских дипломата? Како су турци справедљиви и колико поштују св. домаћи храм србпна, измеђ тисућ' тисућа ево вам један прпмер гос. уредниче: У Арханђелову недељу 1873 год. турчин Хаир Бадинић уграбпо је Великг/. кКер Јована Ђоденичара ејрбина из села Локоцрива п пошто је с њом ајдучкп живео до беле недеље 1874 год. Турцн су Велику отералн у Сарајево , па за њу више ништа незнамо у пркос свију рекламација. А где су нам толике жене, девојке обезчашћене, синови изсечени ? Боже! ил' нас спаси, ил' нас зови пред твој суд да внше негледамо пропаст наше вере и нашег јадног народа. М. М.