Сион

277

пропагандистима; о њима је рекао, да ће сваки бити смрћу казњен, -ако би се ухватио да пропагандише у Србији. И поред све оволике претње и ревносног заузимања српског вдадара, духовенства и целог истока, ипак папска јерес многе је Србе одтргла из наручја наше православно - источне цркие и придружила их к броју својих обожатеља. — 0 борби овој нећемо се даље упуштати, а ако ко жели о истој опширниј« знати, то нека изволи прочитати члапак у ,Гласппку" књ. VI, стр. 74 —154. иоД насловом: „Насртања римских папа на сриско-хрватску цркву, • — г. Никетића. Дакле у целом овом првом периоду развића српске цркве невидимо ништа друго до једну само борбу, а на име: борбу протпв насиља римских мисионара и лукавих папских легата, борбу нротив частољубивог и охолог грчког духовенства, борбу за националност, борбу за словенски језик, борбу за свој опстанак, борбу против разних јереси, борбу за независност цркве и њених преставника; једном речју борбу за све што народност краси и уздиже, и против свега оног, што цркву омаловажава и нравославље подкопава. Цео овај огромни низ борба прекраћен је при самом појаву силних заштитника нравославља Немање и његова сина св. Савве, о чијим делима и одношајима с цариградским патријархатом говорићемо у сљедећем II периоду. (НАСТАВИМ СЕ). п и с м о Његовој Светоети, патријарху србском, Прокопију Ивачковићу, о „уређењу Вогословије" Баша Светости! Пошто није далеко вријеме, кад ће се богословски учевни завод у Карловцима отворити, и пошто тај завод имаде бити у овостраној српској цркви гдавним огњиштем религиозно-моралне просвјете, то тедре говори лекпију својим ученидима о црквепој српској историји и вели: „Срби се као православии могу рачунати од времена Душанова, — а до Душана су сви били римокатоличке вероисповеди — изузимајући неколидину, који су у време св. Савве прлмили православље." —