Сион

318

жалости није опредјељена вечна суштаственост, него се с временом мора и она у неку противност преобратити; али докле ово буде, нужно је имати — мужествено стрплење и тврду наду на промисао и провидјеније божије. Ова прекомерна туга и жалост када није била у стању одољети нади и стрплењу људском, и када је преблаги Творац неба и земље услишао жалосне вапаје уцвељене свете цркве своје, и када се је отечески смиловао примити сузе њене за оправдање грехова својих; — онда му је тек угодно било ову дојакошњу тугу и жалост њену у духовну утјеху и радост претворити. А да би премилостиви Бог ову превелику милост своју у видимом и спољном показао, благоизволио је — преко Сабора архијерејског — внушенијем својим, пронаћи ревносно лице, које ће достојно бити ову свету вољу његову извршити. — И по благодати и дару ксескдтдго и жикоткорАфдго пало је жребије на Тебе новопреосвештени архипастиру, — те да Ти скинеш са лица ове свете цркве ону плашту жалости њене, под којом је она јошт од 20 Фебруара 1 ) па до данас почивала; да је Ти од сада са радосним припјевима: „Господи спдси БЛдгочестишА", „Господи услиши ну" поздравиш, и са умилителним благоденствијама и многољетсвијама тјешиш ивеселиш; да је Ти, са виспреним твојим возгласом: „Господи! Господи! призри с некесе и кижд" храбриш и оснажаваш, и да јој служитеље њене са усклицима „ЛксУосх" и „достоинг" постављаш. — На кратко рећи: да јој од сада Ти глава и покровитељ, као жених невјести, будепг; да длчг(ф^ и жлждг(фг> паству Твоју духовном поуком нараниш, и свјежим благословом архијерејским напојиш, и да свагда пред њоме идеш и по имену је зовеш; а она оиет, слушајући глас Твој : „Дзх есмк плстирг доврш" по туђем гласу више да не иде, што иначе, врло је лако „волкг рдсхитити и рлсп\/дити" може.

') Овога дана нреседио сеје у вјечност блаженоупокојени архијереј Јоаникије.