Сион

560

скрха им власт, збаци их с престода и попе нањ синове земље српске и тиме отвори врата јачем сјају и развићу срп. цркве. — Слава му! Немотрећи на тако врдо жалосно стање срп. цркве.... она ипак ни најмање неодступаше од своје пређашње ирадедове вере и њених божанствених установа. Православна вера одржала је се у средини срп. народа у свој својој чистоти. Истина понеки одступаху од праве и чисте прадедовске вере и предаваху се у наручја турском свецу Мухамеду; али њихов број беше врло незнатан. Између свију срп. предјела само Босна у овом одношају беше најнесрећнија, јер многи Бошњаци прелазаху у латинску веру , а неки су се опет турчили. 1 ) За дивно чудо, што римски отци папе , у време уништења срп. патријаршије и задуго после овога , у овако незгодном за Србе времену не исказиваху претензију, шта више ни жељу, да потчине своме рим. престолу срп. цркву. У колико нам је познато, то није било без нарочитих узрока. Држимо, да су следеће околности удржале их од њихове себечне намере: а) У то време Европа беше у врло тешким околностима и папама не достизаваше времена да и о срп. цркви и ширењу пропаганде њихове мисле; б) Страх и зебња, од завојевача српских бесних Турака; в) Француска револуција тада држаше свете оце-римске — папе у грозничавом ') Овде невољно јавља се питање: због чега је нонајвнше Срба из овог (Босне) предела издало ирадедовску веру? Разни су услови 110 нашем мнењу ишли на руку овом несрећном за Србе делу, а) У овом нредјелу нахођаше се ионајвише племића н госиодичића, који беху навикли од детинства живети рахат, госиодовати, лењствовати и другим заиоведатн. Па дабп задржали и убудуће такво право они предпоставе хришћанској верн мухамеданску; б) Већи наплив грчког духовенства, које много жешће тиранисаше над Србима, него ли и сами Турди; в) Појав раскола и наплив папских легата, који такође нанесоше велики удар православној цркви у Србпји; г) Што је у Босни врло мало било манастира — чувара истинске вере православне