Сион

602

дужан да употреби не на своју само корист, већ и на корист својих ближњих. Па зар данас кад нас иста дужност позива, кад се тако исто као и у време незнабошгва , па ако још н не горе , чује јаук и ниска потлачене , по гудурама и туђинству расејане наше браће вапијуће за подпору и помоћ, (и то чак у 19-том веку који се тако преузноси својим хуманитетом н својом хришћанском цивилизадијом), — зар данас, ведимо, да се ненађе Кипријана , Јована, блажених Нонна, Анастасија, Меланија? 0 не — не! Сдово Здатоуста нашега времена захоридо се. Оно куда на дверима срдаца хришћанских п ваније за помоћ страдајућој браћи нашој у Босни и Херцеговини. И ми верујемо да ће ово сдово, као ио све слово истинског српског златоуста, бити сдово живо и дејствено и пзазватп у свом хришћанском свету поборнике мидостиње и пожртвовања, тек жедпги је само да гдас његов допре до ушију н грађанина и ратара и да у овоме највише предњачи свештеник, који и по самом свом позиву а и по подожају свом у друштву, може по највише томе припомоћи. Напослетку неможемо а да једним примером не обедежимо, како су пдодотворни таквог рода позиви од стране нашег архипастира п како надазе одзива и саучешћа у срцима хрпшћанским. Кад се јави пре некодико година гдас нашег архипастира , да се купе придози на обновдење цркве Ружице у граду београдском, која такође азијатско-варварском сидом беше порушена и разграбљена и захтеваше мадо веће жртве за обновлење своје , то се са свих крајева Србије појавише патрнотке мајке српске и скупљањем добровољне милостнње допринеше, те је дапас св. наша црква Ружнца дивно обновљена и накићена. У протоколу цркве Ружице стоји запнсано, да су скупиле и преко Архипастира нашег оправиле на номоћ цркви Ружици знатне прплоге само ове доброгворке: г. г. Персида Мариновић, Даипца Христић, СоФија Гарашанин, и Софија Пајка Идијић из шабца, којих имена са захвадношћу бедежимо. Да ли је апостОхЛ Петар ЈЕ^адгод био и ^ивео у Риму. (опор измебу ватоличких свештеника и пастора еваигедичке вероисповеди 9 и 10 фебруара 1872 г. у риму.) (нАСТАВАк). Као што ви не можете захтевати да ја одричем, да је Павде био у Коринту, у Атини, у Тесадонику, у Македонији и у Риму, јер ја о свему томе читам у Библијп, тако исто не можете захтевати ни то, да ја верујем, да је Петар живео у Риму, с тога, што тога нема у Библији, и што нико између Богом задахнутих писаца није ништа о томе ни говорио ни писао. Ево, дакде, почему ја говорим и твр-