Сион

618

томе кога упита. А кад је девојачкој кући на испит отишао, па се десило да је жеиих пз друге парохије, иа му ни ова ,Ј никакво писмено није од свог свештеника донео, онда се може лако појмити : са каквим ноуздањем свештеник испит такав свршава. Како би нак требало да се женихов свештеник према свешгенику девојачком одпоси, о томе ама баш никаквих наређења нема, па се зато једнако око тога крпи и кубури. Свештнник је дакле дошао да испит учини , иа зато одма и започиње свој посо, нитајући најпре прпјатеље, стоје ли у каквом сродству од пре? Да ли су младићи иунољетни ? Да ли нема каквих ирепопа? и т. п. па на њихову ноштену реч свргаава испит , оно важно дело, за које се у црквенским установама вели, да неможе бити извршено над онима, кои иемогу бити венчани. А свештеник их наризик исиитао, на венчали се не венчали. Још одмах нише свегатенску жениховом извесгије о учињеном испиту , јамчећи за пунољетносг девојке , ма да и сам о томе ннје уверен; јамчећи да између њих нема никаквих препона за брак , ако и сам о томе незна ништа у ствари, и то је злехуда јавна исирава, по којој свештеник жениха добија право , да у извесном року приступи венчавању. С тим је завршен део рад око брачних испата , где је свештеник свима по вољи учинио, ал само себи можда нашкодио ал не хаснио. Јер он мора да развија беседу онде, где се сви чашицом куцају; он мора да стоји кад опи сви седе , па он ту мора и да пише на хартији , ма с прозора одлепљеној , и то место на асталу ради на лопару и он им даје јемство онако, како му се сви могу смејати, а сам он плакати. Тако се испит чини, кад се девојка проси, али кад она сама момковој кући добегне, онда нетраже поиа да иде њиховој, него они долазе сами кући његовој, те нм тамо само нешто рахатније, ал не опет достојанственије испит врши. У ирвом случају има бар више сведока, ал у овом другом