Сион

611

89*

рушити тек тако, да се сама изтроши у сујетној борби иротиву новога творења, т. ј. противу цркве Христове. С тога није ни чудо што су се , и носле јасно одређене истине , у цркви Христовој јављали и шго се на жалост и сада јављају друге врсте јеретици, који под копреном науке теже , да завежу крај од свога конца са својим почетком и да уместо вере посеју у свету неверије. Но може ли и сме ли човек хришћанин, одгајен будући и васпитан хришћапском црквом, ступити у сајуз с таквом пауком, која ироповеда неверије ? Недај Боже!. Хришћанин добро знаде, да нрава наука неудаљава, већ напротив приближава човека к Богу н да је Господ наш Исус Христот венац сваке науке; јер је тек у њему једином оличена небеска истина. Он је паучио људе да познаду истннитог Бога , кога до доласка његова нису могли подпуно нознати ни једни народи , на ни они, у којих беше иисани закон божији. Он је одкријо тајну пресвете Троице, — тајву искуплења и новога рођења коју свршава св. Дух својом благодети. Он је научио људе како ваља љубити Бога и служити му не крвавим жртвама, него духом и чистоћом своје савести. Он је раскрио најчистији закон о љубави насирам ближњих и објаснио, да је сваки човек на свету наш ближњи. Оп је оживио људска срца надом и с оне стране гроба, казујући : да је душа човекова несамргна и да ће бити опште васкресење мртвих те по овоме, да цељ човекова живота није земља него небо, што је н посведочио својим славним васкрсењем и вазнесењем на небо. Он је на иослетку установио тајну св. причешћа, у којој се помоћу благодети св. Духа , кога је послао цркви својој на све векове и на сва времена, сједињава с нама најјачом и најживљом везом, те тако иостајемо саучесници његовог најчистијег и најсветијег суштаства, с чега — но снази сједињења с њиме нисмо више робови но синови и насљедници божији. Друге узвишеније науке неће нико изнаћи. Другог искуплења и ирерођења нема и неможе бити.