Сион

639

неваспитања; јер охоли Фанариоти — Грци рукополагаху за свештенике оне људе, који су више могли новаца дати, необраћајући пажњу своју на њихову умну и моралну страну. При такој жалостној ситуацији није никакво чј г до, што су поједини Срби морали , због турске навале и тирјанства, прелазити на страпу лажног пророка — Мухамеда. И још, шта више, ако узмемо у вид с једне стране варварско насиље и тирјанију — Турака , а с друге — равнодушност, неспособност, себичност и мучко улагивање око Турака наших вајних пастира — Грка, тада се заиста пре можемо чудити, како се сви Срби у то време а при таким околностима не изтурчише. А нарочито у време владе свирјепог Али-пашеСтолчанина, везира Херцеговачког , који је , за време свог 18-годишњег управљања, умртвио више од 1000. иравосл. Срба т ) Његово безчовечно тирјанство и зверска свирјепост досадила бетае и самим Турцима, те се и опи горко жалише противу њега и радише на том, да би се како год из њихове средине протерао , те да би у томе бар бедној раји олакгаали. Да су пак срп. пастири — односно Грци љубили своју словесну паству , то би и они подигли свој пастирски глас против необузданог паше и подпомогли озлојеђене, против тираније папшне, Турке, да се паша уклони. Али на жалост то није било. Грци уместо да заштите Србе — односно паству своју од тираније жедпих зверова — бесних Турака, а они на срамоту њихову гледаху на сва насиља п злочинства турска и њиховог старешине Али-паше-Столчанина више него ; равнодушно да не рекнемо са задовољством и радошћу. И још, шта више, они заштићавагае пашу, кад га угњетењи Срби и Турци тужише. Да су то чинилн охоли Фанариоти, то ћемо се уверити из овог случаја: Кад су безакони поступци срп. џелата Али-паше-Столчанина надмашили сваку трпљеливост, тада Турци: Гесенбег Требињац и Измаил-ага Ченгић напишу молбу ка ца. *) Рус. Бес%ба 1858 г. 101.