Сион

650

одпађу.јете људе, који завађате два рођена брата, који ни у шта не верујете , — ви још имате куражи и образа да некога саветујете! Ви још мислите, да је наш свет тодико малоуман, да пође за лажним пророцима, кои му пружају место леба — камен. Свет би морао главачке ноћи, кад би вас послушао. III. Друга је сасвим ствар што се тиче реФорме у Семинарији. Одавно се говорило да би требало нашу семинарију према данашњем духу времена и приликама реФормисати. Али и та реФорма, не би требало да иде даље од хришћанских начела и потреба наше народне цркве. Што је то до сада остало овако, има вишс узрока, које ми овде из скромности нећемо да ређамо. Доста је кад кажемо, да је крајње време да се она реФормише; а како би њу требало реФормисати , то је сасвим друго питање, које не спада за сада у наш задатак. Тек никако није савесно ни практично оставити једап народ без моралне и духовне потпоре — без свештенства. Господа комунци могу спокојно пискарати и даље као и до сада. Могу проповедати све и сва , што им год срце узахте , али оборити веру и уништити Семинарију — они не могу. Њихова начела никако се не слажу ни са садашњим друштвеним поредком , ни са сувременим начелима паука, ни са животом. Сва пабирчења са запада, која они још не могу добро да сажваћу, тако се мало легге за наш народ, као оно кад бацамо пасуљ на дувар. Они врло добро знају како установе у народу поничу, а мислим да су и уверени, да све што је туђе и није поникло на нашем земљишту, неможе дуго да се одржи. Они су најчистији пример овоме. Нисам имао времена , па ни воље , да се с комунијом мало потање разговорим; али нашто би јој опет и толику вагу давао , кад она ни оволико не заслужује. Тек једина учтивост наспрам публике побудила ме је , да ово неколико