Сион

652

ровали. 1 ) Док су једна и друга половина цркве тврдо стојаде на томе темељу , могда су се дакако нојављивати њека неспоразумљења или тренутна одтуђивања, али се никада није могло до тога доћи , да једна половина другу јеретичком сматра, јер је оно начело пружало већ средство, да се свако неспоразумљење уравна. Али је тај обћи темељ био запуштен. Почели су га запуштати најпре у питањима хијерархичним , а посље и у питањима спекулативно-догматичним о Троици, о ваплоћењу и т. д. Свршетком У. или у почетку VI. вјека појављују се знамените ФалсиФикације — увјек у интересу хијерархије сковане —, међу којима најплодотворнијом по посљедицама била је ФалсиФикација Лджног — Исидора. У IX. вјеву римски престол на темељу тих ФалсиФИкација стуиа са Формалиим захтјевима и к источним црквама, да се и оне морају подвргнути јарму рим. Цркве. У ту борбу, коју су изазвала, питања о црквеном устројству , насилно је, тако рећи, увучено било питање о происхођењу Духа светог; разлика, која се је у овом догматичком питању исгакла, послужила је предлогом да једна страна другој може хетеродоксију пребацивати. Једна је страна налазила у њему срество да абсолутну власт у цркви добије, друга нак средство да стане на пут остварењу те власти. Не може се римска црква окривити да је она најпрва на западу самовољно и противузаконито уметнула у Символ вјере РШодие. Дометак БЧПодие био је најпре у Шпанији уведен и то у VI. вјеку , а може бити јога у У, а затим у западној половини Франкске краљевине. Еарл велики 809 год. захтјевао је од папе Лава III, да дометак РШодие буде свугдје уведен; али је Л.ав одбио захтјев, знајући да он Ј ) Ово је позната изрека Викентија Лиринског: (Јиос! ветрег, диоЛ иМдие, дио<1 аћ отшћив сгеДНит ев4 , или она друга: јп отпјђиз ве^иатиг апМцшШет, ишуегаШет е! сопвепзјопет, — које је он у своме СоттопНоНит аДуегвив ћаегевез исказао. Н. М.