Сион

616

упозна , да из њихове куће девојку заироси , да гласове о тој прошевини пронесе, и у опхођењу с њом да добнје отворене знаке водења , па да га злокобна мисао од ње окрене те пред самим олтаром да каже: неКу. Зар неби с тим била смртна поруга девојци нанешепа ? а напротив њега неби ни глава заболела. Али кад постоји испит брачни , онда му се ту најбоља прилика даје да отворено изјави : хо&е ли, неКе ли, па на венчање спреман и сигуран долази. Истина да и они, кои на испиту пред свештеником зададу реч да се хоћеју узети , нису још ништа тако стално утврдили да од своје намере немогу одустати, али опет су једном ногом већ корачили у свезу брачна живота, да тако лако немогу ни одустати. Једно правило о томе ово напомиње: „Духовне власти решавају одмах, припада ли невиној страни накнада за трошкове и за срамоту при одступању од испита брачног, а количество досуђују судови грађаиски," Ј ) што је очевидно, да се пред властима испит брачни сматра, као дело значајне вредности, почем се ни мирски ни духовни судови при уништењу обићи немогу. На другом месту: „која год лида немогу бити венчана, та немогу законо ни испитана бити," 2 ) и затим: „да свештеници недрзну ни испитати жениха испод 17, а невесту испод 15 године, и још да не чине ни представлења својој власти за онаква лица , која би испод тих година била, но да то чине у нужди каквој дотичних домова и због снажнијег изгледа таквих младенаца, могу чинити само у недостатку неколико месеци, највише пола године до навршења прописаних за бракосочетање љета," 3 ) најбоље говори о важности таког једног акта , као што је брачни испит, о коме се мора тако строги рачун водити да се неби свршеним једанпут испитом загазило у неопростиме погрешке, које би х ) Рутаа св. књ. стр. 150. 2 ) Тамо види стр. 147. 3 ) Тамо види стр. 172.