Сион

694

4. Свагда, кад се избере нов митроиолит, патријару се шаље „у облику поклона" 800 аустријских дуката , а кад се постављају срп. јопископи, велика црква неможе тражити ништа ни под каквим изговором; али споменута сума 300 дуката не долази у број оног годишњег давања, што срп' народ уноси у касу велнке цркве т. је. 3000 гроша за архијепископа и 3000 за јепископа Ужичког, већ остаје сама за себе и даје се само у случају новог избора митрополита; а кад се и друге нахије, које припадају Србији, буду придружиле Србији и шњоме се уједине, онда ће тек свакогодишња плата бити потпуно довршена. 5. Осим давања уговорене годишње суме у касу велике цркве и оних 300 аустр. дуката кад се избере митрополит, како архијепископ, тако и сво срп. свештенство слободни су од икаквих других поискивања или захтевања од велике цркве. Немајући никаквих других обвеза, осим гореспоменутих, ни наспрам патријара, нити наспрам велике цркве, јер како патријар и велика црква , тако и сам Београдски митрополит, не могу тражити део насљедства од умрлих владика, а патријар не узима ништа за опраштање грехова, чак ни у овом случају, већ такво имање, оставше после митрополита и јепископа , иде на богоугодне заводе и државне послове. 6. Немају право задуживати се како митрополити, тако и остале срп. владике на рачун срп. народа нити на рачун велике цркве. 7. Митрополит не може бити сметут са своје јепархије, без законите воље царигр. патријара и одобрења срп. кнеза, а српски јепископи без сагласија митрополита и кнеза. 8. Напосљедку, у време службе, срп. митрополит спомиње цариградског патријара, а митрополита сви срп. јепископи." Пошто је патријар сагласио се на предложени срп. кнезом предлог и потписао гореизложени уговор, тада је исти договор записан у патријаршески кодекс и послан