Сион

705

45

Ова писма тврде наше мнење, које смо наглред у нашем саставу нсказали, а на име: да су патријари царигр., ступив први нут на патријаршеску катедру, извештавали срп. цркву и ова опет извештавала њега кад је добијала свог новог представннка. Да није тако, то не би његова светост г. Антим у писму свом, управљеном на кнеза. рекао: „Дошавши божијом милошћу и по трећи пут на свети патријар. и васионски престо, хитимо с' радошћу, да то доставимо вашој благочестивој светлости, ио старом обичају свете христове цркве, опште матере свију благочестиви." 1 ) Знајући за овај акат натр. Антима, ми нисмо ни хтели тражити никаких очитих Факата , кад смо о том говорили, већ смо само навели, да је тако постојало кроз цело време суштаствовања ових двеју цркава, чим смо тврдили, да сношаји међу срп. и грчко-цариградском црквом никад несу престајали , него да су вазда постојали и да ће постојати. Међу посљедне одношаје ових цркава. као понајглавнији Факат и за срп. цркву радостан спада избор нашег митроиолита г. Михаила великом црквом за кандидата патријаршеског престола. Овим Фактом велика црква очито је показала: у колико цени и уважава ревносни рад нашег достојног Архипастира Михаила, и уколико тежи ка јединству св. прав. цркава на Истоку. — 0, када би сви представиици велике цркве сљедовали овом гласу свог хришћанског срца! Еако би тада сви живели у хришћанској љубави , миру и слози! Тада би сви тежили ка једној општој цељи, на коју смо позвани Богом и Спаситељем, и сви један другог братски помагајући могли високи хришћански задатак боље и лакше извршити, а тим самим заслужити, да се можемо достојним синовима христове цркве називати... Пошто смо већ свршили нашу расправу „о одношајима срп. цркве наспрам цариградских патријара од првих до наших времена", то још сматрамо за дужност, да из свега, Прав. 1872. 47. стр.