Сион

716

и пре неколико година ето га већ и канонизирају, испитавши наравно прије све околности смрти његове. При канонизацији, кад су подробно испитани били сви списи о томе, како је ЈосаФат вјеровао и како је у животу своме поступао, Рим није могао наћи ништа, што не би било достојно правога светитеља. 1 ) У исто време канонизираше неког Петра Арбуес, готово непознатог Шпањолца, који је у почетку XVI вјека , због веговог жестоког поступања у Прогањању јеретпка, убијен био. Ове канонизације стоје у јавној свези са проглашењем и утврђењем учења о томе, да је слободно уиотребљавати насилне мјере против иновјераца. Од 1870 г. налазе се дакле у хришћанском свјету два велика, подпуно раздјељена табора, један против другога: 180 милијона римских католика с једне стране, и противници папског инФалибплетета с друге. Сигурно да сви они 180 милијона нису баш свом душом одани ватиканским декретима, али нису бар јавно противу њих устали. Него то тако остати не може. Мп смо тек на почетку великих промјена у римокатоличкој цркви. Ја сматрам чисто немогућним, да су ватикански декрети зајиста убјеђење 180 милијона хришћана, бар изображенијих нација. Горућа искра већ је у римској цркви и време иде, кад ће та искра пламен произвести; и тада ће се видити да ли су оних 180 милијона зајиста увјерени у истинитост ватиканских декрета и да ли им они као у „биће Бога" вјерују, — јер такова се баш вјера тражи од сљедбеника ватиканске цркве, као што се је изразио један енглески епископ инФалибилист. Ако ја , стари испитач и учитељ историје, могу штогођ у историји разумјевати , то је чисто немогућно. Сви ми остали стојимо данас на противуположној страни 180 милијона римских католика; и у правоме реду цркве истока, које тврдо стоје на своме староме темељу и при свом од апостола примљеном предању, које никада никакав нови члан вјере створиле нису, и које у свој својој историји ништа немају, што би се и издалека сравнити могло са Ватиканом. Док није 1854 г. Пије IX прогласио догмат о безгрјешном зачећу Богоматере, није се ни на западу мислило , да. се нови чланци вјере правити могу. Ја сам 50 година већ проФесор богословије, нити сам икада опомену Ј ) Кунцевић родио се је од правосл. родптеља 1579 г. у ВладимируВолинском. Постао је архијепископом Полоцким 1617 г. а 1623 г. био је убијен. В. Прав. обозр. 1861 г. V, 50-66.