Систем трговачког књиговодства

именитој вредности неке монете. Тај стални курс зове се „конвенционалним курсом“. Ако није усвој енконвенционалан куре — тада отпада рачун ажије а постигнути резултат у трговини монетама изналази се из самог ствар-

„рачуна разних монета“ по предузетој инвентури.

Рачун ажије дугује за све губитке на страним новцима; а потражује напротив за све добитке на њима. Доцније ћемо се упознати са још два веома важна помоћна рачуна, 0 којима ће бити- _ говора тек онда када на ред дођу.

0 Функцији рачуна у двојном књиговодству.

Ради сазнавања функције рачуна у двојном књитоводетву, "узећемо за пример онај попис, који смо имали на стр. 32. и 88. о. књ. у чланку: „О току књижења | по систему простог гњиговодства“. |

Рецимо да 1. октобра отпочнемо свој рад имањем, које је изложено у поменутој инвентури. При оснивању књига имали бисмо да књижимо ове рачунске односе, а по правилима двојног књиговодства :“)

Целокупна имовина наша вреди: дин. 140.000.

Делови њени ови су: ИЕ

Дин. 80.000 у готовом новцу

» 5.000 „_роби » 45.000 „ три потраживања.

Целокупан дуг наш износи: 40.000.

Делови његови ово су: 5

дин. 10.000 по једном меничном пријему нашем и

„ 30.000 „__„ — отвореном рачуну.“

Све то имање, имовину и дуг, улажемо у нашу радњу. Књиговодетво бележи то на наш' рачун, као власнике тог имања, а наш рачун, као што већ знамо носи назив „Рачуна Главнице“, и он потражује за имо-

2

вину а дугује за дуг — баш као и ми сами.

#) Ученик нека поменуту инвентуру метне пред-а-се и нека с њоме у руди прати даља равлагаља наша.