Систем трговачког књиговодства

65

Кад од имбвине одбијемо дуг, преостатак је „чиста имовина“, или „чиста тлавница“: Пре но што ђе тр_ говац да започне свој рад, нужно му је да зна, чим почиње, коликом и каквом капиталном снагом ступа на поприште привредног рада. — Па и онда, кад завр- не шује свој рад или коначно, или привидно, ово паку цељи. да савна и види успех, који је постигао својим. радом за неко извесно, опредељено време, трговац мора (а и закон га на то присиљава) да попише све делове свога имања. да може па тог пописа да сазна своје и свагдање материјално стање, како би могао сравнивши +“ последњи попис са првим да сазна постигнути успех. — Тај попис трговчева шмања зове се „инвентура. “ —

= | Ј“ 5 57 5 = УЉУ 3 -р У 2. 0 књиговодству.. 6 А ==7 у ~ 5 5 Ц да У5ђ Ако је икојфа наука као такова имала. да издржи УВА

дугу и мучну борбу са предрасудама и охолим незнањем људским, ако је икоја презирана и омаловажавана била, то су одиста трговачке науке, које су у најобијнијој мери имале да одрже ту борбу све донде, док најзад усавршењем својим се једне, и растућим увиђењем с друге стране, нису извојевале себи грађанско право међу осталим дисциплинама: док нису у пуној мери припознате, као наука: док се је престало, да се сматрају само као нека вештина, којој би бпо задатак, да васцели привредни рад у трговини по извесним, по количини и природи својој ограниченим и опредељеним правилима контролише и бележи, а ово последње само као припомоћ памћењу људском и — ништа више. —

Не тако! Трговачке науке а наиме књиговодетво није просто вештина; оно је наука, којој је основа математика. = Оно има своја консолидована иу систем доведена начела, и они који би топ данас радо хтели да поричу, извесно да нису посвећени у тој науци, нити су проникли саму суштину њену. —

=