Систем трговачког књиговодства
199
Рачун Робе у Гл. Књ. изгледао би по свршеној предаји готовине по ари Рачуну Изравнања овако:
Дугује - Рачун „Робе. па И Потражује“ (укупно дуговање) 30480— | (укупно потражив.) 8750Разлика је 120— Ол рач. ивравнања
= -- (по инвентури) 22450—
31200: | | 31200—
- | МЕ (0 том неслагању готовина по инвентури са изравнањима рачуна у Тл. Књ. биће мало ниже опет реч.
Рачун Изравнања, пошто је попримао све што је имао да прими од појединих рачуна — исплатиће свој чист дуг, т.ј. чисто имање маше Рачуну Главнице. За ту исплату он ће да потражује, а Рачун Главнице ће дуговати и тиме је Рачун Изравнања своју улогу одиграо. Он се са свим изравњује са Рачуном Главнице по овом ставу у Зборнику:
| Рачун Главнице 1 Мору Изравнања
за чист иметак наш
- По свршеном књижењу и овог става из Зборника у Главну Књигу, ученик ће ближим посматрањем рачуна у Гл. Књ. приметити, да се у овом тренутку неки рачуни са свим изравњују, а ти су: Рачуни Изравнања, Благајне, Меничних пријема, Домаћих меница и сви лична рачуни; да пак нису изравнати: остали стварна ђрачуни, чији је предмет изложен колебању пена, сви помоћну рачуни п рачун Главнице. Из салда тиг до сада још неизравна ти»; рачуна лможето да мчанађето елементе маше успета у раду за време од данас (81. Окт.) па назад до најближе цивентурв.
Рачун Главнице, пошто се намирио са рачуном Изравнања (став ПЛ.) који је изравнат, попримаће тада на себе — јер се њега и тичу — све терете (губитке) што их остали до сада неизравнати рачуни још еносе,