Систем трговачког књиговодства

Из Зборника књшке се ови ставови у рачуне у Главној Књизи. Пошто је књижена предаја активе и па"сиве Рачуну Изравнања, и предаја добитака-и губитака рачуну Добитка и Губитка — сви се рачуни изравњују, изузимајући Рачун Главнице, Рачун Изравнања п Рач. Добитка п Губитка. Како се ова тројица међусобно намирују знамо из теорије и видимо из горњег Зборника.“ После књижења свега тога — рачуни се затварају, што нам је већ познато. То је вуштина закључка књита у двојном књиговодству.

Поновно отварање рачуна.

Пи закључком рачуна у Гл. Књ., или, кад што се трговачким језиком обично каже, закл Бучком књила — трговац је одговорио и захтеву закона и својој сопственој потреби, дознавши успех свој у раду и стање свога имања, што је све у књигама својим забележпо п констатовао. За њега настаје сад потреба да приуготови закључене рачуне за њихову даљу функцију у продуженом раду тртовинском, да констатује да је са имањем, чију је вредност прошлим закључком изнашао, продужио свој рад даље.

Продужење рада значи у књиговодству ово:

Рачун Изравнања, као умишљени купац при закључку књига, промени своју улогу и постане (опет умишљеним) продавцел свега имања, које је при заЕључку био купио од Рач. Главнице. Усљед тога и Рачун Главнице са осталим личним и стварним рачунима промени своју улогу и нареди последњима, да приме од

_рачуна Изравнања све делове нашег имања натраг и то на дан по закључку, дакле, у нашем случају, на дан првог Новембра.

По томе су рачунски односи између Рачуна Тлавнице и свих осталих личних и стварних рачуна е једне . стране и рачуна Изравнања с друге стране са свим противни им обратни од оних за време закључка.