Систем трговачког књиговодства

210)

тројакот СВОЈЕ као сконтро готовог новца, као Днев"ник новчаних послова и као рачунска књига за рач. _ односе готовог новца, као дела нашег имања —- она даје потпуна прегледна павешћа о односима самога. Рачуна Благајне у Гл. Књизи; ближа п прегледна пз_ вешћа за рачун Робе даје нам сконтро робе по т. д. за менице, ефекте, монете п др. Но трговцу. је нужно да има такових допуна п за рачунске односе неких лични рачуна. као што су рачуни свих пословних пријатеља,

с којима трговац стоји у непрекидној (трајној) и живој

вези, у којој пл трајање рачунских односа, вредност њихова у времену нарочито долази у обзир, иу којој

је рачунање камате, пристојбе п трошкова разних веома важан моменат.

Па најзад ш сам Рачун Изравнања потребује прегледа ради једну допуну: Та допуна рачуну Изравнања то је такозвана „Бпланција“ или „Биланц“, који се по бврштеном закључку књига „поставља“ или „тради“ И ПО У засебној књизи или на засебном листу 9 Гл. Књизи, али на тај начин, да се у њојаи огледа све стање тртовчева имања у појединим деловима овога као и постигнут чист успех. Биланција није дакле ништа _ друго него у своје делове растворен Рачун Изравнања, па се тако т падписује. Тој Биланцији као раствореном Рачуну изравнања додаје се обично још и рачун Добитка п Губитка са својим појединостима, тако да и онај успех који је у рачуну Добитка п Губштка у једмом збиру означен (као салдо Рач. Добитка п Губитка) добија своју допуну, хако и од куда је постао. Биланција и њен додатак „Рачун Добитка и Губштка“ то су дакле у своје елементе растворени: Рачун Изравнања п Рачун Добитка и Губитка у Гл. Бњ. који су постали при закључку књига.

Допуна нашем Рачуну Изравнања. као Ви. ланција наша изгледа овако: