Систем трговачког књиговодства

- "а ОБН ТА ___ БЕОГРАД

Тика бејоме. _ ВЕОДВАР -

дрејевићу у Беч по одбитку својих трошкова и своје пристојбе, или ће је у случају ненаплате просто вратити натрат, ако за оба наведена случаја није што друго између Раденка и Андрејевића наређено, н. пр. да Р. наплаћену вредност задржи у корист Анлрејевићеву, ит да. је употреби ма на који други. одређени начин, или да ненаплаћену меницу протестује и утужи. Трговачки послови те природе називају се „наплале“ (инкаси), чији рачун нам је познат. Употреба овог рачуна двојака је (види стр. 164. „рачун наплате“) и овде је умесно да о томе опширније коју рекнемо:

· 1. Један начин употребе.

Рачун Наплате душује за све примљене наплате (менице или друге какве вредности) и то ономе који је ту наплату послао, у нашем При дакле Јов. Андрејевићу, који потражује.

_Послата вредност на наплату или ће од стране дужника бити плаћена или не.

Кад дужиик наплату плати у готовом новцу или. на који други начин, рачун Наплате ће да потражује од оног рачуна који је вредност за њу примио.

Кад дужник не плати наплату — ова ће се вратити пошиљаоцу натраг, који ће тада да дугује рачуну Наплате који потражује. У сваком Пак случају рачун Наплате не сме никад по једном истом · предмету више да дугује него што по том предмету потражује и "обратно. Деси ли се пак да дуговање рачуна Наплате по једном и истом предмету наплате није равно потраживању и обратно, разлика се мора неодложно изравнати или са помоћним рачунима (камате, пристојбе, трошкова, ажије) или са, личним рачуном поптиљаоца. Природа саме те разлике одређује начин како да се иста уништи.

2. Други начин употребе. По предизложеном начину употребе == рачун Наплате је чисто стваран рачун према личном рачуну

_ СИСТЕМ ТРГ. КЊИГОВОДСТВА у 5 ЈЕ

сл