Систем трговачког књиговодства

7. Онтобар.

: Рачун стоваришта код Ј. Шерцера у Франкфурту Н/М. дугује рачуну Робе па и рачуну Трошкова радње (22 дин.). Спојена белешка за Дневник.

- Рачун Трошкова радње дугује рачуну Благајне 22:дин. — (посредно књижење По —- као и онај прото пол 6. о. м.). |

С 8. Октобар. —

1. Излатак за депешу — трошак је радње.

9. Код овог случаја морамо се мало задржати. И дукати и аустр. форинте — јесу за Раденка стране мо-

нете, дакле робе, и продаја дуката за форинте значи продају једне робе за другу, значи трампу, три којој се петина мења имање по вредности, количини и роду тих његових делова, но без утицаја новца, (6 којим Раденко ради) па и без утицаја каквог другог рачуна — него та се промена збива једино. у оквиру једног рачуна, рачуна страних монета као збирног рачуна за све могуће стране монете. Када бисмо тај збирни рачун растворили у његове делове, добили бисмо толико простих рачуна, колшко имамо врста страних монета, У том случају књижење овог посла било би овако:

Рачун аустријских форината дуговао бон рачуну дуката~ =

Пошто су пак оба та рачуна сливена у један збпрни рачун страних монета, па пошто је при том послу било излаза робе пи улаза, потраживања п дуговања, што се све ипак мора да означи — књижење тога посла са Бабићем не може бити другчије него овако:

Рачун страниг мотета (дугује у име рач. аустр. - форината) рачуну страниг монета (који опет потражује у име рачуна духата). -

(во дуговање једног рачуна себи самом може

иврледати и чудновато, но оно је можно и има смисла само код збирниг рачуна, као тшто је рачун страних