Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

Па их вади из сребрних кора, Али ножи у крви огрезли;

Кад то виђе Павле господару, Трже сестру за бијелу руку: »Сејо моја, да те Бог убије! »Буд ми закла коња на ливади „И сокола у зеленој башчи, удашт' ми закла чедо у колевци #“ Сестрица се брату кунијаше : „Нисам, брате, живота ми мога! „'Кивота ми и мога и твога !

» Ако ли ми не вјерујеш клетви, уИзведи ме у поље широко,

„Па ме свежи коњма за репове, „Растргни ме на четири стране.“ Ал то братац сеји не вјерова,

_ Већ је узе за бијелу руку,

Изведе је у поље широко, Привеза је коњма за репове, Џа их одби низ поље шпроко. Ке је од ље капља крви пала, Онђе расте смиље и бовиље: Ђе је она сама собом пала, Онђе се је црква саградила. Мало време за тим постајало, Разбоље се млада Џавловица, Боловала девет годин дана,. Кроз кости јој трава проницала, У трави се љуте змије легу, Очи пију, у траву се крију. -Ђуто тужи млада Павловпца, Па говори своме господару :

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ЈЕ.

#25