Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

са ва Манојло се таде сјетоваше : уја сам, љубо, јагње дочекао, „Убио га, па га испекао, „И од њега, љубо, обједова/, „И плеће сам меса оставио; 65 „Врзи руку у зобницу вранцу !“ Она бачи у зобницу руку, Оно плеће меса дофтатила, Ал' је оно: од ђетета рука ! Тадер му је љуба говорџла : т0 » 7 Манојле, траг ти погинуо ! „Ти не бпо продавати кума.“ Богу Фала, јер ј овако било !

–

26 7.

Јован и дивски старјешина. (13 ЦРНЕ ГОРЕ).

Цар хоћаше изгубити љубу, Цар хоћаше, и невоља му је, Е му љуба много закривила,

И за то је царе помрзпо; [ МИТА ) Ма је слуге изгубит' не даду, 3 5

Но се моле цару“ честитоме. Те госпођу своју измолише : 21 Цар је своје слуге послушао,

[5

|Шред овом је песмом била: (7 П. ењ. НЕ изд. Беч, 1845.), под бројем 7. песма „Заручница „аза Радановића“,. па је она пренесена у ПИ! вњ. државног падања (Београд, 1894., бр. 79., стр. 506. где види напомену). Према том су и песме овде под бр. 7.—100. биле под бр. 8—101.]