Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

31

Па. Он могаше надиграти мајку. Он могаше, него не хоћаше, Но је њега мајка надиграла : уја сам тебе, дпјете, добила.“ Па му обје савезала руке

(да лакатах те до врх покатах ;

Луди Јовап растегну рукама,

На седморо коноп раскинуо. Када сјутра дан и зора дође, Јован пође у лов у планину. Кад на друму царевоме дође, Из свијета срете ћприпије

И пред тима ћириџију Рада, Ђе ћерају шездесет товарах

Све на голо вина п шенице ; Јован им се на пут учинџо,

И пред њима капицу скинуо :

„Молим ви се, браћо из свијета,

„Продајте ми шездесет товарах » Ове на голо вина п шенице, » Да ја раним одагнату мајку,

ууда ви платим жутијем дукатом.“

Ћириџије робу му продале; Но га пита ћириџија Раде: » А“ тако ти, дијете Јоване ! „ Бе је твоја остарала мајка #“ Јован мајку у пећину каже;

Па е' ондолен шњима подигнуо,

Кад далеко од пећине били, Ма пећину бјеху угледали, И Јована угледала мајка, Па се она врну у пећину,

05

110

!10

120

130

135