Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

598

582.

У

Па је баци за се на ђогата, Притеже је свиленијем пасом, Па побјеже уз поље Врачара. Све то гледа змај од огња Вуче,

" Па с' довати на свога кулаша,

Па полеће уз поље Врачара; Кад је мало Порчу сустигнуо, Па је онда Порчи говорио: „Стани курво, од Авале Порча! „ Отани мало, да се огледамо.“ Кад га Порча виђе и познаде, Потурио у траву ђевојку,

Па он бјежи уз поље Врачара, За њим трчи Змајогњанин Вуче, За њим трчи, стићи га не море; Догнаше се Авали планини, Угледа их Ђерзелез Алија,

Па је слуге своје сазивао: „Слуге моје, затвор дете врата „На кулама и на капијама; „Ето оздо два добра јунака, „Бе е' ћерају уз гору зелену „И сад ће се туна догонити: „Кад не нађу отворена врата, „Не ће ли се Порча повратити, „Не би л Порча погубио Вука.“ Одмах њега слуге послушаше, Те капије хитро затворише, Кад с: догнаше два добра јунака, Бјежи Порча око. своје куле,

А све виче: „Отвор'те ми врата !< Нико њему отворит не смије.

110

115

120

125

130

135