Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

593

уја ђевојку за се испросио 2 »ја ђевојци дао вјеру тврду 2“ Вели њојзи Јакшићу Тодоре:

» 0] госпођа, Будимска краљице! „Нијесам се јоште оженио, „Ни ђевојке за се испросио, „Ни ђевојци дао вјере тврде.“ Кад то чула госпођа краљица, Она њему тихо бесједила:

» 0] соколе, Јакшићу Тодоре! „На дар теби моја Иконија, „Вод' је двору, те се жени њоме,“ Кад то зачу Јакшићу Тодоре, Свеза вранца под бијелом кулом, Право оде на бијелу кулу,

А кад дође госпођи краљици, Капу скиде, баци под пазухо, Поклони се до земљице црне, Па извади хиљаду дуката,

Те их даје госпођи краљици: „Нај то теби, госпоја краљице, „Пола теби, пола Иконији, „Док отидем Бијограду моме, уда покупим киту и сватове;“ Ал за дуго свадбу одгодио: До годину дана бијелијех;

Па се врати низ танану кулу, Довати се помамна вранчића, Оде право Бијограду своме. За тим прође годиница дана, Ни Тодора, ни од њега гласа; Једна прође, а и друга дође,

20)

(50) сл

8()

4()