Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

594

585

Ни Тодора, ни од њега гласа; Друга прође, а и трећа дође, Ни Тодора ни од њега гласа. А кад наста година четврта, Пошетао од Будима краљу, А за њиме Звијездић Иване, Води Иван свог добра ђогина;

· Кад су били испод б'јеле куле,

Испод куле краља Будимскога, Гледа њега Будимска краљица; На Ивану дивно одијело:

Вас у срми и у чистом злату: На њему је коласта аздија,

По аздији исплетене гује, Повисоко изведене главе,

У устима све драго камење, Види му се ноћи путовати,

У по ноћи, како у по дана; Љепши Иван од сваке ђевојке; Дозива га госпођа краљица:

»0 Иване од Звијезде града ! ујеси ли се, море, оженио 2 ујал' ђевојку за се испросио 2“ Проговори Звијездић Иване:

» 0] госпођа, Будимска краљице ! »Нијесам се јунак оженио,

„Ни ђевојке за се испросио.“ Проговори Будимска краљица:

»О Иване од Звијезде града! „На част теби моја Иконија,

„Вод' је двору, те се жени њоме.“ Иван слуги додаде ђогина,

с со

то

(ја)