Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

586

Па он оде уз танану кулу, Капу скида, Божју помоћ даје, Поклања се до земљице црне, Па се маши руком у џепове, Те извади хиљаду дуката,

Те их даје госпођи краљици: »Нај то теби, госпођа краљица, „Пола теби, пола Иконији, „Док ја одем до Звијезде града, »Да покупим кићене сватове, „Ето мене до петнаест дана

» У Будима у бијела града,“

Па он оде низ танану кулу, Довати се својега ђогина,

Оде право двору бијеломе.

Ал' то зачу од Будима краљу, Ђе краљица поклони ђевојку, Као краљу Јакшића Тодора, Па начини књигу на кољену, Те је шаље Јакшићу Тодору: » 0] Тодоре, зете несуђени!

» Ово има четири године,

„Како јеси злато испросио, „Нити водиш, ни одговор дајеш; „Сада ти је други препросио, »Препроси је Звијездић Иване, „И ето га до петнаест дана, „Мој Тодоре! бијелу Будиму; „Већ ак' хоћеш ићи по ђевојку, „Брже купи стотину сватова, „Ноћи мени ходи под Будима, уда ти дадем моју Иконију,

80

90

100