Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

596

587

У

„Те је води Бијограду твоме.“ Оде књига Јакшићу Тодору. Кад Тодору ситна књига дође, Те он виђе, што му књига каже, Пламен му се уз образ запали. У Тодора девет миле браће,

Ал' код двора није ни једнога, Већ отишли на цареву војску, Осим једно дијете Стјепане, Нема њему већ дванаест љета; Виче њега Јакшићу Тодоре:

» Ој дијете, нејачак Отјепане ! „Узми, брате, двије пушке мале, „Па искочи пред кулу Небојшу, „Те избаци двије пушке мале, „Скупи нама стотину момака, „(Други моју одведе ђевојку, „Одведе је Звијездић Иване), „Док с' опремим на бијелој кули „И опремим вранца од мејдана,“ Оде Стјепан пред кулу Небојшу, Те избаци двије пушке мале, Одмах паде стотина момака;

А Тодоре отвора сепете,

Па извади дивно одијело,

Све од срме и од чиста злата, Па удара на плећа јуначка, Обуче се, што се љепше може, Па силази низ бијелу кулу,

Те опреми вранца и дората, Себи вранца, Стјепану дората; Добријех се коња доватише,

110

115

120

125

130

135