Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

сл

0 „Не би перје пронијело меса „На Трутину на студену воду.“ Па се скочи на ноге лагуне, Па повика неколико слугу, Повикнуше по Звијезди граду, Паде њему хиљада сватова; Он посједе својега ђогина, Па поћера на воду Трутину, Уватише воду од извора, Од пзвора опет до понора, А разапе чадор на ћуприји. Глас допаде госпођи краљици, Ђе је Иван дош'о на Трутину, Онда она спрема Иконију, Па је даје Јакшићу Тодору, Прати њега од Будима краљу. Кад су били низ поље Будимско, Краљ до Тоша коња догоњаше, Па он њему тихо бесјеђаше: »О мој зете, Јакшићу Тодоре! „Краљица је књигу оправила, „Оправила Звијездић-Ивану, „И чека те на води Трутини_ » С његовијех хиљаду сватова; „Ти се врати кроз б'јела Будима, „Па ти хајде на Винош планину, „Па ћеш отуд у Бијоград доћи, „А не удри на воду Трутину: ујер да имаш соколова крила, „Не би перје пронијело меса,“ Вели њему Јакшићу Тодоре: „Вала теби, господине краљу!

175

180

185

[90

200