Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

605

Да га вода не дотакне ладна. На њега: се була расрднула, Ал' се опет брже повратила, Па са њиме игру заметаше, Овако му била бесједила: „Потурчи се, црне очи моје! „Узми мене за вјерну љубовцу.“ Ал' јој вели Јакшићу Шћепане : » О Хајкуно, за Бога једнога ! „Нигда ти се потурчити не ћу, „Нит' ћу моју вјеру похулити, „Ни Христови закон изгубити; „Но сам радиј изгубити главу.“ На њега се була расрднула, Ал' се опет брже повратила

И са њиме пгру заметала,

А Шћепану ријеч бјеседила:

» Ој Шћепане, обљуби ми лице.“ А тако јој Шћепан одговара:

„ Турска було, јад те задесио ! »Не може ми закон поднијети, • „Да каурин Турске буле љуби: „Небо би се ведро растворило, » А из неба паднуло камење,

„ Убило би п мене и тебе.“

На њега се була расрднула, Ал се опет брже повратила, Па Шћепану ријеч бесједила:

» Ој Шћепане, очи моје црне! „Пе бих ти се млада покрстила „Ни за какво благо од свијета, »До за твоју на рамену главу:

285

99()

305

310