Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

517

„Кад се тамо друмом затуримо, „Ако би се ђегођ натурило,

„Да се с пута не макнеш грђему.“ А. Шћепан је ћорду приџасао,

А ђевици ријеч бесједно:

„Јаши коња, за Бога, Хајкуно !“ А Хајкуна њему бевједила: „Стани мало, моје очи црне! уда до паше у одају пођем,

„Да доватим диван-кабаницу, „Што је пуста од жежена злата „И по злату искићена дивно: „Ове стрелице и драго камење, » Те- се сија, као сунце жарко.“ Кад изнесе диван-кабаницу

И даде је на коња Шћепану, Тада була коња окрочила, Побјегоше пољем од Пазара, Једну-ноћцу много прелазише, Три 6' конака ћириџијам била: Мркнуло је у Нове Пазаре,

А свануло више Бијограда. Здраво Шћепан у Бијоград дође И доведе Турску булу младу, Набавио дванест ка. луђера, Кретшше је и зламеноваше,

11 узе је за вјерну љубовцу.

То је било кад се и чинило, Већ за славу Бога да молимо

И за здравље владике светога, = Амин, Боже, вазда те молимо !

ин =

39)

г (|

(16)

365