Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

619

609

» А ја ћу те липо даровати: »Даћу теби четвере аљине:

»Двој од свиле, двоје од кадифе.“

Кад је било вечер по вечери, Она Митру вечеру носила

И узела кључе од чардака, Па га води госпоји дивојки, Деветера врата отворала, Док је Митра дивојки увела; Кад дивојка Митра, сагледала, Овако је њему говорила:

» О радости, велика драгости!

„Душо моја, млад Јакшићу Митре !

„Буби мене, колико ти драго, „Пак ме води двору бијеломе.“ Љуби Митар гиздаву дивојку, „Ђубио је до зоре бијеле.

Кад је била зора забилила, Скочила се лијепа дивојка, Скочила се на ноге лагане, Паке иде у кулу бијелу,

Купи благо Јанка брата свога, Пака иђе доли у подруме,

Те изведе два коњеј голема, Себи једног а Митру другога, Па готове коње посидоше, Пака биже горицом зеленом. Кад у јутру јутро освануло, Иђе Јанко у кулу бијелу,

Да обађе млад-Јакшића Митра, Али Митра у кули не нађе; Иђе к секи у чардаке горње;

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П.

39

30

= (6)

с ст

60