Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

619.

„На зелено у гори језеро,

„У језеру утва златокрила, „Пусти Дмитар сивога сокола, »Да увати утву златокрилу,

„Она му се не да ни гледати, „Него шчепа сивога сокола,

„И сломи му оно десно крило. „Кад то виђе Јакшић Димитрије, „Брже свлачи господско од'јело, „Пак заплива у тихо језеро,

„Је извади сивога сокола,

„Па он пита сивога сокола: „»Како ти је, мој сиви соколе, „Како ти је бев крила твојега 2«“ „Соко њему писком одговара: „»Мени јесте без крила мојега,

»„ „Као брату једном без другога,““ »Тад' се Дмитар бјеше осјетио, „Бе ће љуба брата, отровати, „Па он узја вранца великога, »Брже трчи граду Бијограду, уНе би л брата жива затекао: „Кад је био на Чекмек-ћуприју, »Нагна вранца, да преко ње пређе, »„Пропадоше ноге у ћуприју, »Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, »Скиде седло с вранца великога, „Пак заврже на буздован перни, „Брже дође граду Бијограду, „Како дође, он љубу дозива:

»» Анђелија, моја вјерна љуба!

тд»

90

95

со (ОЈ